Iz zatvora u oktobru izlazi 1.100 osuđenika

Politika – 5. oktobar 2012. 09:41

Iz srpskih zatvora do kraja oktobra izaći će hiljadu i sto osuđenika. Vlada Srbije juče je utvrdila predlog Zakona o amnestiji i uputila ga skupštini na usvajanje po hitnom postupku.

– Osmog dana od objavljivanja u „Službenom glasniku” Zakon o amnestiji stupa na snagu i tog trenutka biće slobodno 1.100 osuđenika. Očekujemo da to bude najkasnije do kraja ovog meseca. Još 2.500 zatvorenika napustiće zatvore onda kada izdrže polovinu ili četvrtinu kazne, onako kako je propisano zakonom. Određene kategorije osuđenika ne mogu biti pomilovane – kaže za „Politiku” Danilo Nikolić, državni sekretar Ministarstva pravde i državne uprave.

On naglašava da ovaj zakon ima „jednokratnu upotrebu” jer već sledećeg dana od stupanja na snagu neće važiti za one koji će tek biti pravnosnažno osuđeni. Na primer, ako Zakon o amnestiji stupi na snagu 30. oktobra, neće se primenjivati na one koji već 31. oktobra budu osuđeni na zatvor pravnosnažnom presudom.

– Predlog Zakona o amnestiji odnosi se samo na trenutno stanje u zatvorima i njegov cilj je da se rasterete prebukirane zatvorske ustanove, koje mogu da prime 7.500 osuđenika i pritvorenika. Trenutno je u svim zatvorima u Srbiji 11.000 ljudi. Od toga je 8.000 na izdržavanju kazne zatvora, a 3.000 u pritvoru. Od 8.000 osuđenika, amnestijom će biti obuhvaćeno 3.600, ali ne ispunjavaju svi ovog trenutka uslove da izađu na slobodu. Trenutno uslove ispunjava 1.100 osuđenih, a preostalih 2.500 ispuniće ih u narednom periodu. Veći deo osuđenika, njih 4.400, ne može da bude amnestirano – objasnio je Nikolić.

Amnestiji ne podležu pritvorenici, jer oni tek očekuju izricanje presuda. Budući da novi pritvorenici svakodnevno pristižu, akt o amnestiji je neophodan. Jer, sa 1.100 „otpušenih” zatvorski sistem biće „olakšan” svega za deset procenata. Tek kada svih 3.600 napuste ustanove, zatvori će biti popunjeni onoliko koliko dozvoljavaju njihovi kapaciteti.

Prvi će otići oni koji su osuđeni na kazne do tri meseca zatvora, pod uslovom da im je to prva i jedina osuda u životu. Ako još nisu „stupili na izdržavanje kazne” – neće ni otići u zatvor. Ako su ovih dana započeli „zatvorski staž” – vratiće se kući čim zakon stupi na snagu. Sa njima će na slobodu izaći i oni koji su prvi put osuđeni na tri do šest meseci zatvora, a već su izdržali polovinu kazne. Ove dve kategorije osuđenika čine većinu od 1.100 koji će biti slobodni istog trenutka kada zakon stupi na snagu.

Među njima će biti i jedan broj onih kojima su kazne ovim zakonom umanjene za četvrtinu, a to su već počinioci nešto težih krivičnih dela. Na primer, ako je neko osuđen na osam godina zatvora, a već je izdržao šest, odmah izlazi na slobodu jer mu je dve godine (četvrtinu kazne) oprostila država.

Zakon precizno navodi koji osuđenici ne podležu amnestiji. To su višestruki povratnici, porodični nasilnici, silovatelji, narko-dileri, ratni zločinci, osuđeni za dela organizovanog kriminala, zatim oni koji su primali i davali mito, oni koji su učinili krivično delo protiv države, kao i počinioci najtežih zločina, sa kaznama od 30 do 40 godina zatvora.

Ipak, i od ovih izuzetaka postoji izuzetak – čak i najteži kriminalci, ako su u zatvoru dočekali 70. rođendan, biće oslobođeni od izvršenja četvrtine izrečene kazne. Ako su osuđeni na 20 godina zatvora za ubistvo, a izdržali su 15 godina i ušli u osmu deceniju, država im oprašta pet godina zatvora.

Ne mogu biti amnestirani oni za kojima je raspisana poternica jer su u bekstvu, a osuđeni su pravnosnažno u odsustvu. Takođe, oni koji su već iskoristili neku raniju amnestiju, opštu ili za pojedina krivična dela, ne mogu biti ponovo pomilovani.

– Poslednja opšta amnestija bila je u februaru 2001. godine, dakle pre 11 i po godina. Amnestija je akt milosrđa i uobičajeno je da svaka nova vlast donese takav akt. Država će na ovaj način dugoročno smanjiti budžetske troškove za oko 800 miliona dinara, odnosno za oko 1.150.000 zatvorskih dana. Osuđenici koji ostaju imaće bolje uslove, vaspitači će moći više da im se posvete, a sa manjim brojem zatvorenika i bezbednost će biti na višem nivou – kaže Danilo Nikolić.

„Amnestija je akt političke volje najviših organa državne vlasti. Zakonom o amnestiji menja se situacija osuđenih osoba zato što su se izmenile društvene, ekonomske i političke prilike”, kaže se, između ostalog, u obrazloženju predloga zakona.


Komentari

Ostavite komentar Reklamiranje, vulgarno izražavanje i lični napadi strogo su zabranjeni. Neprimereni komentari neće biti objavljeni, shodno Pravilniku za postavljanje sadržaja korisnika.

Vaše ime: 

Vaš komentar:


Prijavite se da biste ostavili komentar ili se registrujte ovde.