Žuti karton Kine Severnoj Koreji

Danas – 11. april 2013. 18:23

Posle gotovo mesec dana ratoborne retorike Severne Koreje, izgleda da je Kini prekipelo, te je digla glas o „busanju u prsa“ Pjongjanga i usprotivila se bezobzirnim pretnjama svog saveznika. Oštra reakcija Kine možda ne znači da namerava da okrene leđa Kim Džong Unu, ali u najmanju ruku ukazuje da je moguće da će radikalno promeniti politiku prema Severnoj Koreji.

Kada su šef diplomatije Kine Vang Ji i generalni sekretar UN Ban Ki Mun razgovarali 6. aprila, Vang je rekao da Kina odbacuje retoriku i dela čiji je cilj destabilizacija severoistočne Azije. Štaviše, Vang je jasno stavio do znanja da Kina neće dozvoliti „da se pred njenim vratima prave problemi“.

Sledećeg dana, na godišnjem forumu za Aziju „Boao“, kineski predsednik Si Đingping je saopštio da „nijednoj zemlji ne treba dozvoliti da gurne region i čak ceo svet u haos zarad sebičnih ciljeva“.

Pre zvanične kritike se dosta spekulisalo o tome da li će Kina rizikovati sa suštinskim promenama u odnosu sa Severnom Korejom, socijalističkim „malim bratom“ koga još uvek prilično pomaže. Nakon što su Si i Vang izrazili bes, što je retkost, takve spekulacije su sada jače nego ikada.

Pojedini postavljaju pitanje koju to „vrednost“ ima Kimovo otuđeno kraljevstvo koja sprečava Kinu da odlučno deluje; drugi se pitaju koliko nacionalni problemi kineskih lidera još osujećuju njihovu spremnost da promene kurs.

Zapravo, kineski lideri su očajavali zbog nedavnih provokacija Severne Koreje. Oni nastoje da smire Kimov i ubede ga da prihvati „veliku nagodbu“ - zvanično priznavanje normalizacije odnosa sa svim svojim susedima i sa SAD u zamenu za denuklearizaciju. To je u stvari dovelo do znatnog koškanja između dve države u proteklih nekoliko godina.

Kina shvata da je grubost Severne Koreje ukorenjena u njenoj dubokoj izolaciji, obmanjivanju naroda i Kimovom strahu da će izgubiti kontrolu nad zemljom kojom je samo njegova porodica vladala. Vladari Severne Koreje počeli su da veruju da samo provokacijom mogu da zadobiju pažnju i resurse.

Što se Pekinga tiče, Kimov režim može da opstane samo ako sledi Kinu kada je reč o reformama. Ali, suočen s blistavom demokratijom Južne Koreje i njenom naprednom ekonomijom, kineski model nije relevantan za Sever - ako bi ga usvojio, priznao bi preimućstvo Juga i time izgubio legitimitet.

U protekle dve decenije lideri Severne Koreje su pomalo eksperimentisali s minimalnom „reformom“ da bi brzo odustali od nje. Kina je strpljivo trpela tu kombinaciju povremene ratobornosti i mlake reforme, uglavnom zahvaljujući svom uverenju da opasnosti koje prete od dinastije Kim mogu da se kontrolišu sve dok Kina ne preseče „liniju života“ režima, koja se sastoji od snabdevanja naftom, hranom i drugim potrepštinama. Još važnije, kineski lideri su verovali da štiteći Sever od pritiska SAD deluju u sopstvenom interesu.

Međutim, analiza Kine je potpuno pogrešna jer potcenjuje nekontrolisani očaj Kimovog režima kad god smatra da je njegov opstanak doveden u pitanje. Severna Koreja ne želi da bude dužna ni prema jednoj sili, uključujući Kinu. Zato iskorišćava dobru volju Kine i njen strah za nacionalnu bezbednost i čak smatra da ima pravo da je Kina štiti.

Stvari još više komplikuju nuklearne ambicije Pjongjanga. Izgleda da je Sever uveren da nuklearnim oružjem može da održi spoljnopolitičku nezavisnost i da joj Kina nikada neće okrenuti leđa.

Sada je, međutim, na Severnu Koreju red da napravi grešku. Detinjasti ispadi Kim Džong Una su baš razbesneli Kinu. Jeste da su se kineski lideri s vremena na vreme žalili na teško breme pružanja pomoći Severnoj Koreji, ali do sada nisu nikada pokazivali tako otvoren prezir prema Pjongjangu.

Upozorenje Kine da nikada neće dozvoliti Severnoj Koreji „da pravi probleme pred njenim vratima“ može da se smatra ekvivalentnim „žutom kartonu“ u fudbalu. Kina nije odlučila da okrene leđa Severnoj Koreji. Ali je njeno upozorenje ozbiljno za Kim Džong Una - Kina možda može da ga marginalizuje ako ne promeni svoje ponašanje.

Državni sekretar SAD Džon Keri će tokom sledećih nekoliko dana posetiti Peking. Sada je vreme da američki i kineski lideri pregovaraju o realnom i izvodljivom rešenju za izlazak iz aktuelne krize i da istovremeno produktivno razmatraju načine da se ponovo započne proces denuklearizacije na Korejskom poluostrvu. Ako Kimove bombastične nuklearne pretnje dovedu do zbližavanja SAD i Kine u vezi s nalaženjem zajedničkog rešenja za Severnu Koreju, ceo svet će biti bezbedniji.

Autor je zamenik direktora Centra za međunarodne studije i profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Peking


Komentari

Ostavite komentar Reklamiranje, vulgarno izražavanje i lični napadi strogo su zabranjeni. Neprimereni komentari neće biti objavljeni, shodno Pravilniku za postavljanje sadržaja korisnika.

Vaše ime: 

Vaš komentar:


Prijavite se da biste ostavili komentar ili se registrujte ovde.