Radivoje Raša Bukvić: Na Zapadu ne znaju šta je to biti domaćin

Vеčernje novosti – 16. juli 2017. 16:02
KADA bismo kojim slučajem mogli da se izmestimo i pogledamo sebe sa strane, više bismo se cenili, kaže u razgovoru za "Novosti" glumac Radivoje Raša Bukvić, koji se nedavno u inostranoj seriji visoke produkcije "Genije" pojavio u ulozi nama malo poznatog srpskog profesora Vladimira Varićaka koji je savetovao slavnog Ajnštajna. - Profesor Varićak je matematičar, rođen u Karlovcu, u Hrvatskoj. Stupio je u vezu sa Ajnštajnom preko njegove supruge Mileve dok je radio na teoriji relativiteta, jer je pronašao grešku i hteo je da ga obavesti, da se ne bi obrukao. Pisao mu je nekoliko pisama na koje Ajnštajn nije odgovorio. Ignorisao ga je, ali je očigledno prihvatio njegove savete. Varićak je ostao upamćen kao profesor koji je prepoznavao izuzetne talente toga doba, iako ga mi malo pominjemo. Predavao je kasnije i našem čuvenom naučniku Milutinu Milankoviću. * Koliko čuvamo u pamćenju važne ljude iz naše prošlosti? - Nedovoljno. Ističemo samo neke od onih koji su nadaleko i naširoko doprinosili našoj svesti, znanju i prepoznatljivosti u svetu. Siguran sam da postoji još dosta njih kao što je Varićak koji je, sticajem okolnosti, "isplivao" zahvaljujući strancima koji su producirali seriju "Genije". Ova serija je sa uspehom ispraćena u čak 38 zemalja. * Matematika je danas neophodna svima nama da bismo preživeli. - Svedoci smo da čovečanstvo nije baš napredovalo onako kako smo to očekivali pre, recimo, dvadeset godina. Cela planeta živi u ekstremima. Nekima je odlično, neki nemaju ni za najosnovnije potrebe. Snalaze se i krpe. Nema zlatne sredine. Nekome to, očigledno, odgovara. Ovakva polarizacija ne može da donese dugotrajno dobro. * Jesmo li mi, Srbi, istočnjaci, i danas čuvari vatre zapadne civilizacije? - Granični smo narod, u nadi da nećemo morati da biramo između jednog i drugog. Neka smo vrsta prigušivača. Amortizujemo sve prodore istorijskih, ekonomskih i kulturoloških interesa ka Zapadu. To smo mi, i to je naša sudbina, vekovima. * Kako izgleda danas živeti na Zapadu kada opasnost od terorista vreba iza svakog ugla? - Život je jedan i kratak. Treba ceniti svaki sekund koji nam je dat. Vreme je od neprocenjive vrednosti. Svako ima priliku da zaokruži sedam brojeva i da bude milioner, ali niko nema tu šansu da za dva dana produži boravak na planeti. Zato gledam da negativne misle i razmišljanja svedem na najmanju moguću meru. Živim kao da toga nema. * Kuda ide svet? Čega ima previše, a čega premalo? - Svet danas luta. Traži se. Tehnološki napredak koliko nam je doneo, toliko nam je i odneo. Koliko god nam društvene mreže pomažu da se družimo, toliko nas čine udaljenijim. Pojedinac se u umreženom društvu slabo snalazi. Otuđen je, uplašen. Siv. A ideja je bila da sve bude ružičasto. Obični ljudi u celom svetu su pregaženi i svedeni na nivo duhovnog i materijalnog kontejnera. * Filmskim rečnikom, kroz koji žanr planeta danas prolazi? - Nemogućnost projekcije u dalju perspektivu i svođenje naših ličnih planova od doručka do ručka, i od ručka do večere, stvaraju tenziju koja me podseća na triler. Ali ne bih govorio o filmu, već o seriji, jer su nam životi sačinjeni od malih epizoda. Živimo dan za danom. Ova serija nema kvalitetnu produkciju, snima se za uski krug gledalaca i njenim autorima je najvažnije da bude profitabilna. NA TRI KOLOSEKA RADIVOJE Bukvić paralelno i uspešno radi i u Srbiji i u inostranstvu. - Dobio sam tri uloge za sledeću godinu, u francuskom filmu "Strana B" Žaka Fijeskija, a u Srbiji kod Nenada Pavlovića i Vuka Ršumovića. Na jesen očekujem i premijeru filma "Merlin" Gijoma Galijena, koji sam snimao krajem prošle godine. * Kakva bi trebalo da bude uloga glavnog junaka u toj seriji? - Poput dvorske lude u Šekspirovom "Kralju Liru". Da govori istinu, bez posledica i straha. Današnjem svetu nedostaje mudrosti. Možda bi luda mogla da nam pomogne u ovim teškim vremenima, da nam kaže nešto pametno što ne smemo sami sebi da kažemo. * Bili smo svet šezdesetih i sedamdesetih, kada su kod nas dolazile velike međunarodne produkcije. Možemo li to opet da budemo? - Optimista sam. Podiže se nivo svesti na srpskom filmskom tržištu. Nedavno je izglasan zakon o povraćaju poreza, koji bi trebalo ceo naš region da učini primamljivijim za velike filmske produkcije. Na širem planu od filmskog, da bi se to dogodilo, nedostaje nam malo više samopoštovanja. Kada bismo cenili nasleđene vrednosti, kada ne bismo gledali samo kroz negativnu prizmu bez obzira na sve probleme kroz koje svet danas prolazi, stvorila bi se najpre pozitivna klima među nama koji živimo na Balkanu, a posle toga bi i stranci počeli da nas cene. Nismo daleko od toga. Imamo barijere "u glavi" koje nas limitiraju da napredujemo u tom pravcu, ali čim budemo poverovali u sebe, sve će se promeniti. PAPRIKAŠ SA JOKIĆEM VI Somborci ste baš popularni. Nikola Jokić hara Amerikom... - Nisam ga upoznao i željno iščekujem trenutak kada ćemo nas dvojica zajedno sesti za sto i pojesti jedan dobar somborski riblji paprikaš! Kad god stignem, pogledam na TV njegov košarkaški meč. * Šta mi to dobro imamo kod nas, a vidi se tek izdaleka? - Živimo na ozbiljnoj tromeđi kontinenata i to nas čini veoma zanimljivim. Imamo istorijska, kulturološka, arheološka bogatstva. Zapadna civilizacija neprestano radi na tome da poboljša sliku o sebi i lepše se predstavi. Zapad deluje mnogo privlačnije od istoka, severa i juga. Ali, u suštini, nije tako. Mogao bih da nabrojim desetine stvari koje nas krase. Na primer, institucija domaćina. Da se ljudi goste u sopstvenim kućama. Tako nešto nisam primetio na Zapadu. Postoji formalnost kad te neko dočeka u restoranu i plati ceh, a potpuno je drugačije kada te primi za svojim trpezarijskim stolom gde svakoga dana ruča sa svojom porodicom i sa tobom podeli taj prostor. Brzo i lako puštamo ljude u svoj život, i to je naš kvalitet. * S druge strane, šta nam je mana? - Naš ponos je malo "nakrivo nasađen". Neke stvari koje zaista vrede ne naglašavamo dovoljno. A kad primetimo da smo u nečemu uspešni, onda to, opet, ističemo na sav glas. Tad bi trebalo tiše da cenimo same sebe. * Treba li više "Mekdonaldsa" u Srbiji, ili ajvara u Evropi? - "Mekdonalds" je amerikanizacija i pojeftinjenje cele evropske kulture. Predstavlja pojednostavljivanje u lošem kontekstu ishrane evropskog čoveka. Treba da čuvamo naše tipične proizvode, bez obzira na to da li je reč o srpskom ajvaru, francuskom siru ili mađarskom gulašu. Globalizaciju i internacionalizaciju zamišljam kao fantastičnu lepezu sa stotinama različitih peruški. Ne hranim se u "Mekdonaldsu", a ajvar rado jedem. Voleo bih da naučimo i druge da ga prave. Zašto ne bi Italijani imali svoj ajvar, po našem receptu? * Da li će slovenska duša odoleti? - Hoće, sigurno! Duh pokreće telo. Svi pokušaji da se ljudski život svede samo na materijalno, doživeće neuspeh.

Komentari

Ostavite komentar Reklamiranje, vulgarno izražavanje i lični napadi strogo su zabranjeni. Neprimereni komentari neće biti objavljeni, shodno Pravilniku za postavljanje sadržaja korisnika.

Vaše ime: 

Vaš komentar:



Prijavite se da biste ostavili komentar ili se registrujte ovde.